Tuja
Tuja (Thuja occidentalis)
- Porodica: Cupressaceae (Čempresi)
Tuja je zimzeleno četinarsko drvo iz porodice čempresa, poreklom iz Severne Amerike, a u Evropu je uneta još u 16. veku. Danas je jedna od najčešćih ukrasnih vrsta u parkovima, na grobljima i u živim ogradama.
🌳 Morfologija i rast
- Dimenzije: U domovini raste kao drvo visine do 20 metara (kod nas najčešće niža), sa deblom prečnika do 1 metar. Raste veoma sporo, ali je zato dugovečna i može doživeti i preko 400 godina.
- Građa: Formira usku, piramidalnu krošnju. Grančice su spljoštene, raspoređene u horizontalnim ravnima poput lepeza, prekrivene sitnim, ljuspastim četinama.
- Boja i miris: Četine su na licu sjajne i tamnozelene, dok su na naličju svetlije, često sa vidljivim beličastim šarama u obliku slova „X”. Kada se protrljaju, oslobađaju prepoznatljiv, jak balzamičan miris koji potiče od eteričnog ulja bogatog tujonom — jedinjenjem koje je neurotoksično, pa se delovi tuje ne smeju uzimati na usta.
🌲 Razmnožavanje i šišarke
Tuja je jednodoma biljka.
- Šišarke: Plodovi su veoma sitne, jajaste kožaste šišarke (dužine oko 8–10 mm). Sastoje se od nekoliko parova tankih ljuspi koje se po sazrevanju otvaraju i oslobađaju sitno seme.
- Razmnožavanje: Semenke su sitne i poseduju dva bočna krilca za rasejavanje vetrom. U hortikulturi se najčešće razmnožava reznicama.
- Mnoštvo ukrasnih formi: Razvijen je veliki broj kultivara koji se razlikuju po obliku i boji — od visokih stubastih (npr. 'Smaragd', 'Brabant'), preko loptastih i patuljastih, do formi sa zlatnožutim četinama.
🌿 Ekološki uslovi i održavanje
Najbolje uspeva na plodnim, umereno vlažnim i dobro dreniranim zemljištima; ne podnosi ni preterano suva ni preterano vlažna staništa. Otporna je na niske temperature i gradsko zagađenje. Veoma dobro podnosi orezivanje, što omogućava oblikovanje u različite forme, od formalnih živih ograda do topijarnih figura.
🧗 Zanimljivost: Šampion preživljavanja na liticama
Iako je u našim vrtovima poznajemo kao „urednu” biljku, u divljini Kanade tuja je pravi majstor preživljavanja na vertikali. Tamo postoje primerci koji rastu direktno iz pukotina na vertikalnim stenama, bez imalo zemlje. Ove „stenske tuje” rastu neverovatno sporo – neki primerci visoki jedva metar stari su preko 400 godina! Njihov koren se ne širi u dubinu, već se poput ruku „zaključava” za pukotine stene, što je čini jednim od najizdržljivijih organizama u surovom planinskom okruženju.
