Tuja
Tuja (Thuja occidentalis)
- Porodica: Cupressaceae (Čempresi)
Tuja je zimzeleno četinarsko drvo iz porodice čempresa, poreklom iz Severne Amerike, a u Evropu je uneta još u 16. veku. Danas je jedna od najčešćih ukrasnih vrsta u parkovima, na grobljima i u živim ogradama.
🌳 Morfologija i rast
- Dimenzije: U domovini raste kao drvo visine do 20 metara (kod nas najčešće niža), sa deblom prečnika do 1 metar.
- Građa: Formira usku, piramidalnu krošnju. Grančice su spljoštene, raspoređene u horizontalnim ravnima poput lepeza, prekrivene sitnim, ljuspastim četinama.
🍃 Četine
- Na licu su sjajne i tamnozelene, dok su na naličju svetlije, često sa vidljivim beličastim šarama u obliku slova „X". Kada se protrljaju, oslobađaju prepoznatljiv, jak balzamičan miris koji potiče od eteričnog ulja bogatog tujonom, jedinijenjem koje je neurotoksično, pa se delovi tuje ne smeju uzimati na usta.
🌲 Šišarke
Tuja je jednodoma biljka.
- Šišarke: Plodovi su veoma sitne, jajaste kožaste šišarke (dužine oko 8 do 10 mm). Sastoje se od nekoliko parova tankih ljuspi koje se po sazrevanju otvaraju i oslobađaju sitno seme.
- Razmnožavanje: Semenke su sitne i poseduju dva bočna krilca za rasejavanje vetrom. U hortikulturi se najčešće razmnožava reznicama.
- Ukrasne forme: Razvijen je veliki broj kultivara koji se razlikuju po obliku i boji, od visokih stubastih ('Smaragd', 'Brabant'), preko loptastih i patuljastih, do formi sa zlatnožutim četinama.
🍂 Ekološki uslovi i održavanje
Najbolje uspeva na plodnim, umereno vlažnim i dobro dreniranim zemljištima; ne podnosi ni preterano suva ni preterano vlažna staništa. Otporna je na niske temperature i gradsko zagađenje. Veoma dobro podnosi orezivanje, što omogućava oblikovanje u različite forme, od formalnih živih ograda do topijarnih figura.
🧗 Zanimljivost: Šampion preživljavanja na liticama
Iako je u našim vrtovima poznajemo kao „urednu" biljku, u divljini Kanade tuja je pravi majstor preživljavanja na vertikali. Tamo postoje primerci koji rastu direktno iz pukotina na vertikalnim stenama, bez imalo zemlje. Ove „stenske tuje" rastu neverovatno sporo, neki primerci visoki jedva metar stari su preko 400 godina! Njihov koren se ne širi u dubinu, već se poput ruku „zaključava" za pukotine stene, što je čini jednim od najizdržljivijih organizama u surovom planinskom okruženju.
