Maklura
Maklura (Maclura pomifera)
- Porodica: Moraceae (Dudovi)
Maklura (poznata i kao divlja pomorandža) je listopadno drvo ili visoki žbun poreklom iz Severne Amerike. Pripada porodici dudova, a u Evropu je uneta u 19. veku kao ukrasna vrsta i živa ograda, pokazujući izuzetnu otpornost na nepovoljne ekološke uslove.
🌳 Morfologija i rast
- Stablo i kora: Dostiže visinu do 20 metara sa prečnikom stabla od 50 do 90 cm. Krošnja je izrazito široka i kuglasta. Kora stabla je siva do svetlosmeđa i uzdužno izbrazdana.
🍃 Listovi
- Prosti su, naizmenični, eliptično-jajasti i kožasti. Lice lista je veoma sjajno i glatko, a na granama se često javljaju u pramenovima po 3 do 4.
🥛 Mlečni sok
- Svi delovi biljke, a naročito plod, sadrže lepljivi, beli mlečni sok koji u dodiru sa vazduhom oksidira i pocrni.
🌸 Cvetanje
- Maklura je dvodoma vrsta koja cveta od aprila do juna. Muški cvetovi su sakupljeni u okruglaste viseće cvasti, dok su ženski cvetovi glavičasti, sa dugim končastim stubićima.
🍒 Plod (skupna koštunica)
- Plod je jedno od najvećih botaničkih čuda. Nastaje zadebljanjem cvetnog omotača i vretena cvasti, stvarajući krupan skupni plod prečnika 7 do 15 cm. Izgledom podseća na zelenu ili žuto-zelenu pomorandžu sa izrazito hrapavom, valovitom i naboranom površinom podeljenom na sitna polja.
🍂 Uslovi gajenja i otpornost
Izrazito je pionirska i žilava vrsta. Odlično podnosi sušu, aerozagađenje u gradovima, jake vetrove i drastična orezivanja. Zbog moćnog i razgranatog površinskog korena koji se širi van širine krošnje, izuzetno uspešno vezuje rastresito tlo i sprečava klizišta.
🦣 Zanimljivost: Hrana za mamute
Maklura je drevna vrsta koja je uspešno preživela ledeno doba. Budući da su njeni krupni plodovi preteški za većinu današnjih šumskih životinja, naučnici su dugo istraživali kako se ova vrsta prirodno širila. Danas naučnici pretpostavljaju da je plod maklure bio omiljena hrana mamuta i džinovskih lenjivaca. Ove izumrle vrste su se hranile plodovima i kroz izmet rasejavale seme na velike udaljenosti, zbog čega se maklura smatra živim reliktom praistorije.
