Kiselo drvo
Kiselo drvo (Ailanthus altissima)
- Porodica: Simaroubaceae (Pajaseni)
Kiselo drvo (poznato još i kao pajasen) je listopadno drvo poreklom iz umerenih oblasti Kine i Tajvana. U Evropu je doneto u 18. veku i prvobitno je sađeno kao ukrasno parkovsko drvo, a danas je postalo jedna od najagresivnijih invazivnih vrsta na svetu.
🌳 Morfologija i rast
- Stablo i krošnja: Drvo srednje visine sa pravilnom, ali veoma retkom krošnjom.
🍃 Listovi
- Neparno perasti, veoma krupni. U jesen dobijaju žutu do narandžastu boju.
🌱 Koren i širenje
- Korenov sistem je plitak ali izuzetno agresivan. Razmnožava se semenom, ali i korenskim izdancima koji mogu izbiti i na 20 metara udaljenosti od matičnog stabla, stvarajući guste monokulture.
🌸 Cvetanje
- Vrsta je dvodoma (muški i ženski cvetovi su na odvojenim stablima). Cvetovi su sitni, zelenkasto-žuti, sakupljeni u velike metličaste cvasti. Muški cvetovi su uočljiviji, ali izlučuju veoma neprijatan, težak miris.
🌰 Plod
- Plod je pljosnata, izdužena krilata orašica. Jedno stablo godišnje proizvede preko 300.000 semena koja vetar lako raznosi.
⚠️ Ekološki uticaj i invazivnost
Pajasen poseduje izuzetnu ekološku plastičnost i smatra se jednom od najtolerantnijih biljaka na urbano zagađenje. Podnosi cementnu prašinu, sumpor-dioksid, isparenja katrana i visok salinitet zemljišta. Zbog brzog rasta i alelopatskog dejstva potpuno potiskuje autohtonu floru.
☣️ Zanimljivost: Hemijski rat pod zemljom (Alelopatija)
Kiselo drvo ne pobeđuje domorodačke biljke samo brzim rastom, već vodi pravi „hemijski rat". Njegov koren, listovi i kora luče toksična jedinjenja, od kojih je najpoznatiji ailantin. Kada dospe u zemljište, ovaj toksin deluje kao prirodni herbicid, agresivno koči klijanje semena i usporava rast skoro svih drugih biljnih vrsta u okolini, obezbeđujući kiselom drvetu potpunu teritorijalnu dominaciju.
