Bambus

Bambus (Phyllostachys sp.)

Bambus

Phyllostachys

---

• Porodica: Poaceae (Trave)

Phyllostachys je poznati rod bambusa koji potiče iz Azije. To su višegodišnje biljke koje pripadaju porodici trava, a u svetu su postale omiljene jer brzo rastu i prave gustu prirodnu ogradu.

🌳 Morfologija i rast

• Stablo: Bambus ima šuplje stablo koje se sastoji od članaka razdvojenih „kolenima". Najbitnija osobina ovog roda je žleb koje se proteže duž stabljike, tik iznad mesta gde izrasta bočna grana po čemu se Phyllostachys prepoznaje i razlikuje od ostalih bambusa.
• Koren: Bambus se širi putem podzemnih izdanaka koji se zovu rizomi. Oni funkcionišu kao podzemni putevi koji biljci omogućavaju da se brzo širi i pravi guste kolonije.

🍃 Listovi

• Uski su, šiljati i često imaju sitne poprečne linije na naličju, što je tipično za većinu bambusa.

🌸 Cvetanje i razmnožavanje

• Cvetanje: Bambus cveta izuzetno retko, ponekad prođu decenije između dva cvetanja. Nakon cvetanja, matične biljke najčešće uginu.
• Cvet: Cvetovi su mali, zelenkaste do sivo-braon boje i grupisani u klasove koji podsećaju na cvetove običnih trava (poput pšenice ili ječma). Ne poseduju latice jer ih ne oprašuju insekti, već vetar, pa nemaju potrebu za jarkim bojama ili jakim mirisom.
• Razmnožavanje: Pošto semenke retko viđamo, bambus se u našim krajevima skoro uvek širi putem svojih podzemnih izdanaka.

🌿 Uslovi i uzgoj

• Brz rast: Bambus je šampion u brzini. U odgovarajućim uslovima, nova stabljika može narasti i do nekoliko desetina centimetara u jednom danu, a tropske vrste i preko metra.
• Otpornost: Iako vole sunce i dosta vode, vrste iz ovog roda su prilagođene umerenoj klimi i dobro podnose hladnije zime.

🎋 Zanimljivost: Misterija istovremenog cvetanja

Jedna od najvećih misterija biljnog sveta je fenomen gregarnog cvetanja - sve biljke iste vrste bambusa procvetaju istovremeno, bez obzira na to da li rastu u Aziji, Evropi ili Americi. Naučnici pretpostavljaju da je okidač genetski programiran, poput svojevrsnog biološkog časovnika, ali mehanizam još uvek nije potpuno razjašnjen. Nakon ovog spektakularnog događaja, koji se može desiti tek nakon nekoliko decenija, matične biljke gotovo uvek uginu ostavljajući za sobom seme iz kojeg kreće novi ciklus.