Hrast

Hrast cer (Quercus cerris)

Cer je moćno i izuzetno dugovečno listopadno drvo iz porodice bukava (Fagaceae). Poznat po svojoj izdržljivosti i robusnom izgledu, predstavlja jednu od najvažnijih vrsta u šumskim ekosistemima Balkana.

Morfologija i rast

Dimenzije: Dostiže visinu od 25 do 35 m, sa prečnikom debla do 1,3 m. Krošnja je gusta i široka, dostižući raspon od 15 do 20 metara.

Kora: Veoma je specifična i služi za lako prepoznavanje – rano postaje debela, tamnosiva (skoro crna) i duboko ispucala. Na dnu tih pukotina nazire se karakteristična crvenkasta boja.

Pupoljci: Sitni su i okruženi prepoznatljivim uskim, nitastim listićima koji ostaju postojani na biljci.

Listovi i cvetanje

Izgled lista: Listovi su naizmenični, čvrsti (kožasti) i duboko urezani sa 7 do 8 pari režnjeva. Lice lista je sjajno i tamnozeleno, dok je naličje svetlije i prekriveno finim dlačicama.

Vegetacija: Lista krajem aprila i tokom maja. U jesen lišće dobija zlatnožute i smeđe tonove i često ostaje na granama dugo nakon što uvene.

Cvetanje: Cveta istovremeno sa listanjem. Muški cvetovi su grupisani u duge, viseće rese, dok su ženski cvetovi sitni i javljaju se pojedinačno ili u grupama.

Plod (Žir)

Karakteristike: Plod je žir dužine oko 4 cm. Specifičan je po tome što mu je potrebno dve godine da sazri (za razliku od većine drugih hrastova).

Kupula (Kapica): Najprepoznatljiviji deo cera je "čupava" kapica žira, koja je obrasla dugim, povijenim nitastim ljuspama, zbog čega izgleda kao da je obrasla dlačicama. Kapica prekriva žir do polovine.

Otpornost i stanište

Prilagodljivost: Cer je izuzetno otporna vrsta. Odlično podnosi mraz, jake vetrove i letnje suše, što ga čini jednom od najžilavijih vrsta drveća u našem regionu.

Životni vek: Može doživeti starost od preko 200 godina.

Hrast lužnjak (Quercus robur)

Hrast lužnjak je moćno i izuzetno dugovečno drvo koje može dočekati starost od preko 1.000 godina. Dostiže impozantnu visinu i do 50 metara, sa stablom prečnika oko 2,5 metara, mada su zabeleženi primerci čija debla prelaze i 6 metara. Krošnja mu je široka, nepravilna i dobro razgranata, sa jakim, krivim i kolenasto savijenim granama. Kora je u mladosti glatka, dok sa starošću postaje debela, sivosmeđa i ispucala sa dubokim uzdužnim i plitkim poprečnim brazdama. Njegov korenov sistem je jako razvijen. U mladosti formira snažan centralni koren koji prodire nekoliko metara u dubinu, dok se kasnije razvijaju jaki bočni koreni. Hrast lužnjak obrazuje specifičnu vezu sa gljivama u zemljištu, zbog čega tartufi najbolje rastu upravo u simbiozi sa njegovim korenom. Pupoljci su jajastog i polutupog oblika, pokriveni brojnim golim ljuskama svetlosmeđe boje. Listovi su jednostavni, naizmenično raspoređeni, obrnuto jajasti i sa zaobljenim vrhom. Cveta uporedo sa listanjem, tokom aprila i maja, pri čemu su muški cvetovi skupljeni u viseće rese, a ženski raspoređeni u grupama do pet na dugim drškama. Plod je izduženi, svetlosmeđi žir, sa prepoznatljivim tamnijim uzdužnim prugama na svežim plodovima. Za razliku od drugih hrastova, žir lužnjaka visi na karakterističnoj, 3 do 7 centimetara dugoj peteljci, a njegova plitka kapica pokriva oko trećine ploda.

Crveni hrast (Quercus rubra)

Crveni hrast je moćno i brzo rastuće listopadno drvo koje dostiže visinu od 20 do 30 metara, sa širokom, zaobljenom krošnjom i stablom prečnika do 2 metra. Njegova kora dugo ostaje glatka i svetlosiva, a tek u starijem dobu postaje plitko ispucala sa širokim, ravnim površinama. Listovi su veliki, dugi i do 20 centimetara, sa 7 do 11 oštrih i zašiljenih režnjeva. Tokom proleća i leta imaju intenzivnu zelenu boju, dok u jesen dobijaju upečatljive, jarke tonove crvene, narandžaste i bronzane boje po kojima je vrsta i dobila ime. Cveta u proleće, istovremeno sa listanjem. Plod je krupan žir dug oko 2,5 centimetara, koji sazreva u jesen druge godine. Smešten je u plitku, tanjirastu kapicu koja pokriva samo osnovu ploda. Zahvaljujući izuzetnoj otpornosti na gradske uslove, niske temperature, sušu i vetar, crveni hrast se veoma rado sadi u parkovima, velikim dvorištima i drvoredima širom gradskih zelenih površina.