Kiselo drvo
Kiselo drvo (Ailanthus altissima)
| 300px|border|Karakteristične krilate orašice kiselog drveta |
|
Kiselo drvo (Pajasen)
Ailanthus altissima (Mill.) Swingle
|
Kiselo drvo (poznato još i kao pajasen, brezorest ili drvo neba) je listopadno drvo poreklom iz umerenih oblasti Kine i Tajvana. U Evropu ga je 1751. godine doneo francuski jezuita Pjer Nikola le Šeron d`Inkarvil. Prvobitno sađeno kao ukrasno parkovsko drvo, danas je postalo jedna od najagresivnijih invazivnih vrsta na svetu.
🌳 Morfologija i rast
- Stablo i krošnja: Drvo srednje visine sa pravilnom, ali veoma retkom krošnjom. Mlade grančice su debele, krte, žućkasto-mrke i blago dlakave, bez terminalnog pupoljka. Kora starijih grana i debla je svetlosiva i dugo ostaje glatka.
- Listovi: Neparno perasti, veoma krupni, sastavljeni od ovalno-lancetastih listića celog oboda (osim pri osnovi gde imaju nekoliko zubaca). U jesen listovi dobijaju jarko crvenu boju.
- Koren i širenje: Korenov sistem je plitak ali izuzetno agresivan. Razmnožava se semenom, ali i korenskim izdancima koji mogu izbiti i na 20 metara udaljenosti od matičnog stabla, stvarajući guste monokulture.
🌸 Cvet i plod
- Cvetanje: Cveta u maju. Vrsta je dvodoma (muški i ženski cvetovi su na odvojenim stablima). Cvetovi su sitni, zelenkasto-žuti, sakupljeni u velike metličaste cvasti. Muški cvetovi su uočljiviji, ali izlučuju veoma neprijatan, težak miris koji podseća na pokvareni med.
- Plod: Plod je pljosnata, izdužena krilata orašica (samara), dužine 3–5 cm, sa semenom u samoj sredini. Plodovi sazrevaju od juna do avgusta, u gustim grozdovima menjaju boju od zelene, preko jarko crvene, do slamnato-žute u jesen. Jedno stablo godišnje proizvede preko 300.000 semena koja vetar lako raznosi.
⚠️ Ekološki uticaj i invazivnost
Pajasen poseduje izuzetnu ekološku plastičnost i smatra se jednom od najtolerantnijih biljaka na urbano zagađenje. Podnosi cementnu prašinu, sumpor-dioksid, isparenja katrana i visok salinitet zemljišta. Zbog retke krošnje onemogućava gnežđenje ptica, a zbog brzog rasta potpuno potiskuje autohtonu floru.
☣️ Zanimljivost: Hemijski rat pod zemljom (Alelopatija)
Kiselo drvo ne pobeđuje domorodačke biljke samo brzim rastom, već vodi pravi „hemijski rat”. Njegov koren, listovi i kora luče toksična jedinjenja, od kojih je najpoznatiji ailantin. Kada dospe u zemljište, ovaj toksin deluje kao prirodni herbid — on agresivno koči klijanje semena i usporava rast skoro svih drugih biljnih vrsta u okolini, obezbeđujući kiselom drvetu potpunu teritorijalnu dominaciju.
