Kiselo drvo: Difference between revisions
From Drveće govori
Jump to navigationJump to search
Created page with "== Kiselo drvo (''Ailanthus altissima'') ==" |
|||
| Line 1: | Line 1: | ||
== Kiselo drvo | <div style="background-color: #e8f3e8; padding: 25px; border-radius: 15px; border: 1px solid #d0e0d0; font-family: 'Segoe UI', Roboto, sans-serif; color: #2c3e50; line-height: 1.7;"> | ||
== Kiselo drvo (''Ailanthus altissima'') == | |||
__NOTOC__ | |||
<div style="max-width: 900px; text-align: left;"> | |||
{| style="float: right; width: 320px; margin-left: 25px; border: 1px solid #c8ccd1; background-color: #ffffff; padding: 5px; border-radius: 8px;" | |||
| style="text-align: center;" | [[Datoteka:Ailanthus_altissima_seeds.jpg|300px|border|Karakteristične krilate orašice kiselog drveta]] | |||
|- | |||
| style="padding: 10px; background: #fff3e0; border-radius: 5px;" | | |||
<div style="text-align: center; font-weight: bold; font-size: 1.2em; margin-bottom: 5px;">Kiselo drvo (Pajasen)</div> | |||
<div style="text-align: center; font-style: italic; color: #555;">Ailanthus altissima (Mill.) Swingle</div> | |||
<hr style="border: 0; border-top: 1px solid #ffb74d;"> | |||
* '''Porodica:''' Simaroubaceae (Pajaseni) | |||
* '''Status:''' Izrazito invazivna vrsta | |||
|} | |||
'''Kiselo drvo''' (poznato još i kao pajasen, brezorest ili drvo neba) je listopadno drvo poreklom iz umerenih oblasti Kine i Tajvana. U Evropu ga je 1751. godine doneo francuski jezuita Pjer Nikola le Šeron d`Inkarvil. Prvobitno sađeno kao ukrasno parkovsko drvo, danas je postalo jedna od najagresivnijih invazivnih vrsta na svetu. | |||
=== 🌳 Morfologija i rast === | |||
* '''Stablo i krošnja:''' Drvo srednje visine sa pravilnom, ali veoma retkom krošnjom. Mlade grančice su debele, krte, žućkasto-mrke i blago dlakave, bez terminalnog pupoljka. Kora starijih grana i debla je svetlosiva i dugo ostaje glatka. | |||
* '''Listovi:''' Neparno perasti, veoma krupni, sastavljeni od ovalno-lancetastih listića celog oboda (osim pri osnovi gde imaju nekoliko zubaca). U jesen listovi dobijaju jarko crvenu boju. | |||
* '''Koren i širenje:''' Korenov sistem je plitak ali izuzetno agresivan. Razmnožava se semenom, ali i korenskim izdancima koji mogu izbiti i na '''20 metara udaljenosti''' od matičnog stabla, stvarajući guste monokulture. | |||
=== 🌸 Cvet i plod === | |||
* '''Cvetanje:''' Cveta u maju. Vrsta je '''dvodoma''' (muški i ženski cvetovi su na odvojenim stablima). Cvetovi su sitni, zelenkasto-žuti, sakupljeni u velike metličaste cvasti. Muški cvetovi su uočljiviji, ali izlučuju veoma '''neprijatan, težak miris''' koji podseća na pokvareni med. | |||
* '''Plod:''' Plod je pljosnata, izdužena '''krilata orašica (samara)''', dužine 3–5 cm, sa semenom u samoj sredini. Plodovi sazrevaju od juna do avgusta, u gustim grozdovima menjaju boju od zelene, preko jarko crvene, do slamnato-žute u jesen. Jedno stablo godišnje proizvede preko '''300.000 semena''' koja vetar lako raznosi. | |||
=== ⚠️ Ekološki uticaj i invazivnost === | |||
Pajasen poseduje izuzetnu ekološku plastičnost i smatra se jednom od najtolerantnijih biljaka na urbano zagađenje. Podnosi cementnu prašinu, sumpor-dioksid, isparenja katrana i visok salinitet zemljišta. Zbog retke krošnje onemogućava gnežđenje ptica, a zbog brzog rasta potpuno potiskuje autohtonu floru. | |||
<div style="max-width: 600px; margin: 25px 0; padding: 15px; border: 1px solid #ffb74d; border-left: 5px solid #f57c00; background-color: #fff3e0; border-radius: 4px;"> | |||
<span style="font-size: 1.2em; margin-right: 8px;">☣️</span> '''Zanimljivost: Hemijski rat pod zemljom (Alelopatija)''' | |||
<p style="margin-top: 5px; color: #444;">Kiselo drvo ne pobeđuje domorodačke biljke samo brzim rastom, već vodi pravi „hemijski rat”. Njegov koren, listovi i kora luče toksična jedinjenja, od kojih je najpoznatiji '''ailantin'''. Kada dospe u zemljište, ovaj toksin deluje kao prirodni herbid — on agresivno koči klijanje semena i usporava rast skoro svih drugih biljnih vrsta u okolini, obezbeđujući kiselom drvetu potpunu teritorijalnu dominaciju.</p> | |||
</div> | |||
</div> | |||
<div style="clear: both;"></div> | |||
</div> | |||
Revision as of 07:50, 17 May 2026
Kiselo drvo (Ailanthus altissima)
| 300px|border|Karakteristične krilate orašice kiselog drveta |
|
Kiselo drvo (Pajasen)
Ailanthus altissima (Mill.) Swingle
|
Kiselo drvo (poznato još i kao pajasen, brezorest ili drvo neba) je listopadno drvo poreklom iz umerenih oblasti Kine i Tajvana. U Evropu ga je 1751. godine doneo francuski jezuita Pjer Nikola le Šeron d`Inkarvil. Prvobitno sađeno kao ukrasno parkovsko drvo, danas je postalo jedna od najagresivnijih invazivnih vrsta na svetu.
🌳 Morfologija i rast
- Stablo i krošnja: Drvo srednje visine sa pravilnom, ali veoma retkom krošnjom. Mlade grančice su debele, krte, žućkasto-mrke i blago dlakave, bez terminalnog pupoljka. Kora starijih grana i debla je svetlosiva i dugo ostaje glatka.
- Listovi: Neparno perasti, veoma krupni, sastavljeni od ovalno-lancetastih listića celog oboda (osim pri osnovi gde imaju nekoliko zubaca). U jesen listovi dobijaju jarko crvenu boju.
- Koren i širenje: Korenov sistem je plitak ali izuzetno agresivan. Razmnožava se semenom, ali i korenskim izdancima koji mogu izbiti i na 20 metara udaljenosti od matičnog stabla, stvarajući guste monokulture.
🌸 Cvet i plod
- Cvetanje: Cveta u maju. Vrsta je dvodoma (muški i ženski cvetovi su na odvojenim stablima). Cvetovi su sitni, zelenkasto-žuti, sakupljeni u velike metličaste cvasti. Muški cvetovi su uočljiviji, ali izlučuju veoma neprijatan, težak miris koji podseća na pokvareni med.
- Plod: Plod je pljosnata, izdužena krilata orašica (samara), dužine 3–5 cm, sa semenom u samoj sredini. Plodovi sazrevaju od juna do avgusta, u gustim grozdovima menjaju boju od zelene, preko jarko crvene, do slamnato-žute u jesen. Jedno stablo godišnje proizvede preko 300.000 semena koja vetar lako raznosi.
⚠️ Ekološki uticaj i invazivnost
Pajasen poseduje izuzetnu ekološku plastičnost i smatra se jednom od najtolerantnijih biljaka na urbano zagađenje. Podnosi cementnu prašinu, sumpor-dioksid, isparenja katrana i visok salinitet zemljišta. Zbog retke krošnje onemogućava gnežđenje ptica, a zbog brzog rasta potpuno potiskuje autohtonu floru.
☣️ Zanimljivost: Hemijski rat pod zemljom (Alelopatija)
Kiselo drvo ne pobeđuje domorodačke biljke samo brzim rastom, već vodi pravi „hemijski rat”. Njegov koren, listovi i kora luče toksična jedinjenja, od kojih je najpoznatiji ailantin. Kada dospe u zemljište, ovaj toksin deluje kao prirodni herbid — on agresivno koči klijanje semena i usporava rast skoro svih drugih biljnih vrsta u okolini, obezbeđujući kiselom drvetu potpunu teritorijalnu dominaciju.
