Hrast

Hrast cer (Quercus cerris)

Cer je moćno i izuzetno dugovečno listopadno drvo iz porodice bukava (Fagaceae). Poznat po svojoj izdržljivosti i robusnom izgledu, predstavlja jednu od najvažnijih vrsta u šumskim ekosistemima Balkana.

Morfologija i rast

• Dimenzije: Dostiže visinu od 25 do 35 m, sa prečnikom debla do 1,3 m. Krošnja je gusta i široka, dostižući raspon od 15 do 20 metara.
• Kora: Veoma je specifična – rano postaje debela, tamnosiva i duboko ispucala, sa karakterističnom crvenkastom bojom na dnu pukotina.

Listovi i cvetanje

• Izgled lista: Listovi su naizmenični, čvrsti (kožasti) i duboko urezani sa 7 do 8 pari režnjeva. Lice je sjajno, a naličje svetlije i maljavo.
• Vegetacija: Lista krajem aprila i tokom maja. U jesen lišće dobija zlatnožute tonove i često dugo ostaje na granama.
• Cvetanje: Cveta istovremeno sa listanjem; muški cvetovi su u dugim resama, dok su ženski sitni i pojedinačni.

Plod (Žir)

• Karakteristike: Plod je žir dužine oko 4 cm. Specifičan je po tome što mu je potrebno dve godine da sazri.
• Kupula (Kapica): Prepoznatljiva "čupava" kapica obrasla je dugim, povijenim nitastim ljuspama i prekriva žir do polovine.

Otpornost i stanište

• Prilagodljivost: Izuzetno otporna vrsta koja odlično podnosi mraz, jake vetrove i letnje suše.
• Životni vek: Može doživeti starost od preko 200 godina.

Hrast lužnjak (Quercus robur)

Hrast lužnjak je moćno i izuzetno dugovečno drvo koje može dočekati starost od preko 1.000 godina.

Morfologija i rast

• Dimenzije: Dostiže impozantnu visinu i do 50 metara, sa stablom prečnika oko 2,5 metara, mada su zabeleženi primerci čija debla prelaze i 6 metara.
• Krošnja: mu je široka, nepravilna i dobro razgranata, sa jakim, krivim i kolenasto savijenim granama.
• Kora: je u mladosti glatka, dok sa starošću postaje debela, sivosmeđa i ispucala sa dubokim uzdužnim i plitkim poprečnim brazdama.

Korenov sistem i simbioza

• Koren: Njegov korenov sistem je jako razvijen. U mladosti formira snažan centralni koren koji prodire nekoliko metara u dubinu, dok se kasnije razvijaju jaki bočni koreni.
• Simbioza: Hrast lužnjak obrazuje specifičnu vezu sa gljivama u zemljištu, zbog čega tartufi najbolje rastu upravo u simbiozi sa njegovim korenom.
• Pupoljci: su jajastog i polutupog oblika, pokriveni brojnim golim ljuskama svetlosmeđe boje.

Listovi i cvetanje

• Listovi: su jednostavni, naizmenično raspoređeni, obrnuto jajasti i sa zaobljenim vrhom.
• Cvetanje: Cveta uporedo sa listanjem, tokom aprila i maja, pri čemu su muški cvetovi skupljeni u viseće rese, a ženski raspoređeni u grupama do pet na dugim drškama.

Plod (Žir)

• Plod: je izduženi, svetlosmeđi žir, sa prepoznatljivim tamnijim uzdužnim prugama na svežim plodovima.
• Peteljka: Za razliku od drugih hrastova, žir lužnjaka visi na karakterističnoj, 3 do 7 centimetara dugoj peteljci.
• Kapica: njegova plitka kapica pokriva oko trećine ploda.

Crveni hrast (Quercus rubra)

Crveni hrast je moćno i brzo rastuće listopadno drvo koje dostiže visinu od 20 do 30 metara, sa širokom, zaobljenom krošnjom i stablom prečnika do 2 metra. Njegova kora dugo ostaje glatka i svetlosiva, a tek u starijem dobu postaje plitko ispucala sa širokim, ravnim površinama. Listovi su veliki, dugi i do 20 centimetara, sa 7 do 11 oštrih i zašiljenih režnjeva. Tokom proleća i leta imaju intenzivnu zelenu boju, dok u jesen dobijaju upečatljive, jarke tonove crvene, narandžaste i bronzane boje po kojima je vrsta i dobila ime. Cveta u proleće, istovremeno sa listanjem. Plod je krupan žir dug oko 2,5 centimetara, koji sazreva u jesen druge godine. Smešten je u plitku, tanjirastu kapicu koja pokriva samo osnovu ploda. Zahvaljujući izuzetnoj otpornosti na gradske uslove, niske temperature, sušu i vetar, crveni hrast se veoma rado sadi u parkovima, velikim dvorištima i drvoredima širom gradskih zelenih površina.