Bagrem

Bagrem (Robinia pseudoacacia)

300px|border|Beli mirisni cvetovi bagrema

Bagrem Robinia pseudoacacia L. Porodica: Fabaceae (Mahunarke) Visina: 12–18 m (do 35 m) Karakteristika: Izuzetna medonosna vrsta

Bagrem je listopadno drvo poreklom iz Severne Amerike, koje se danas smatra jednom od najrasprostranjenijih i najkorisnijih alohtonih vrsta u Evropi. Izuzetno je cenjen u pčelarstvu, ali i kao vrsta koja uspešno stabilizuje rastresita zemljišta.

🌳 Morfologija i rast

• Stablo i kora: Uglavnom dostiže srednju visinu od 12 do 18 metara. Kora u mladosti biva glatka i svetlosiva, a kasnije postaje tamnobraon sa dubokim uzdužnim brazdama.
• Grane i trnje: Mlade grančice rastu u cikcak položaju, crvenkasto-braon su boje i nose po dva velika, oštra trna u bazi listova koji kasnije opadaju.
• Koren: Osovinski koren prodire veoma duboko (5–7 metara), dok se snažni bočni korenovi šire plitko ispod same površine. Zbog toga bagrem lako vezuje rastresitu podlogu i sprečava eroziju.
• Listovi: Neparno perasto složeni, dugi do 45 cm, sa 7–24 elipsoidna listića. Zanimljivo je da listići menjaju svoj položaj u zavisnosti od sunca: pri jakoj svetlosti stoje paralelno sa zracima, a pri niskom osvetljenju vise nadole.

🌸 Cvet i plod

• Cvetanje: Javlja se od maja do juna. Cvetovi su krupni, beli ili bledo-ružičasti, oblika leptira i sakupljeni u viseće grozdaste cvasti duže od 20 cm. Šire intenzivan i veoma prijatan miris.
• Plod: Gola, spljoštena, tamnobraon mahuna, koja puca uzdužno i sadrži 4–10 semenki koje raznosi vetar.

🌿 Uslovi gajenja i značaj

Bagrem je pionirska vrsta koja nema velike zahteve prema zemljištu, ali najbolje uspeva na dobro dreniranim podlogama. Odlično podnosi sušu i urbani prostor.

🌿 Zanimljivost: "Pametni" listovi i skrivena toksičnost

Sposobnost listića bagrema da menjaju položaj u odnosu na sunce naziva se niktinastija — to je genijalan odbrambeni mehanizam kojim drvo tokom vrelih dana smanjuje površinu lista izloženu suncu i tako sprečava gubitak vode.

Takođe, iako je bagrem šampion pčelinje paše, treba biti oprezan: njegova kora i listovi sadrže toksične materije koje mogu biti opasne za životinje (naročito konje). Sa druge strane, njegovi mirisni beli cvetovi su potpuno bezopasni, pa se u nekim krajevima tradicionalno beru, pohuju i jedu kao neobičan prolećni specijalitet.