Smokva: Difference between revisions
From Drveće govori
Jump to navigationJump to search
No edit summary |
No edit summary |
||
| Line 18: | Line 18: | ||
|} | |} | ||
'''Smokva''' je jedna od najstarijih kultivisanih voćaka na svetu. | '''Smokva''' je jedna od najstarijih kultivisanih voćaka na svetu. Ovo listopadno nisko drvo ili žbun prepoznatljivo je po svojoj veoma '''razgranatoj krošnji''' i glatkoj, sivoj kori koja s godinama dobija na karakteru. | ||
=== 🌳 Morfologija i rast === | === 🌳 Morfologija i rast === | ||
| Line 26: | Line 26: | ||
=== 🌸 Cvet i specifičan plod === | === 🌸 Cvet i specifičan plod === | ||
* ''' | * '''Cvat:''' Cvetovi smokve su jedinstveni — oni su '''zatvoreni''' unutar kruškolike, mesnate osovine. Ovi sitni cvetovi se uopšte ne vide spolja. | ||
* '''Plod (Sikonija):''' Ono što jedemo kao plod zapravo je '''izdubljena cvast''' unutar koje se nalaze stotine sitnih orašica (pravih plodova). Plodovi se javljaju pojedinačno ili u parovima u pazuhu listova. | * '''Plod (Sikonija):''' Ono što jedemo kao plod zapravo je '''izdubljena cvast''' unutar koje se nalaze stotine sitnih orašica (pravih plodova). Plodovi se javljaju pojedinačno ili u parovima u pazuhu listova. | ||
* '''Cvetanje:''' Smokva cveta od maja do juna, a plodovi sazrevaju tokom celog leta, zavisno od sorte. | * '''Cvetanje:''' Smokva cveta od maja do juna, a plodovi sazrevaju tokom celog leta, zavisno od sorte. | ||
| Line 34: | Line 34: | ||
<div style="max-width: 600px; margin: 25px 0; padding: 15px; border: 1px solid #ce93d8; border-left: 5px solid #6a1b9a; background-color: #f3e5f5; border-radius: 4px;"> | <div style="max-width: 600px; margin: 25px 0; padding: 15px; border: 1px solid #ce93d8; border-left: 5px solid #6a1b9a; background-color: #f3e5f5; border-radius: 4px;"> | ||
<span style="font-size: 1.2em; margin-right: 8px;">🐝</span> '''Zanimljivost: | <span style="font-size: 1.2em; margin-right: 8px;">🐝</span> '''Zanimljivost: Tajni život smokve''' | ||
<p style="margin-top: 5px; color: #444;">Budući da su cvetovi | <p style="margin-top: 5px; color: #444;">Budući da su cvetovi skriveni unutar ploda, divlja smokva se oslanja na minijaturnu '''smokvinu osicu''' koja ulazi unutra da bi je oprašila. Ipak, važno je znati da većina '''pitomih (baštenskih) sorti''' koje danas jedemo razvijaju plod bez oprašivanja, pa u njima nema osica. Priroda je kod ovih sorti omogućila da uživamo u slatkim plodovima bez učešća insekata!</p> | ||
</div> | </div> | ||
Revision as of 07:25, 8 May 2026
Smokva (lat. Ficus carica)
| 300px|border|Plodovi i list smokve |
|
Smokva
Ficus carica L.
|
Smokva je jedna od najstarijih kultivisanih voćaka na svetu. Ovo listopadno nisko drvo ili žbun prepoznatljivo je po svojoj veoma razgranatoj krošnji i glatkoj, sivoj kori koja s godinama dobija na karakteru.
🌳 Morfologija i rast
- Grane: Starije grane su karakteristične sive boje, dok su mlade izdanci tamnozeleni.
- Listovi: Veoma su veliki (15–30 cm) i prstasto deljeni na 3 do 7 režnjeva. Nalaze se naizmenično na granama, a njihova hrapava površina i specifičan miris su zaštitni znak Mediterana.
- Mlečni sok: Svi delovi biljke sadrže beli, lepljivi mlečni sok (lateks) koji može iritirati kožu.
🌸 Cvet i specifičan plod
- Cvat: Cvetovi smokve su jedinstveni — oni su zatvoreni unutar kruškolike, mesnate osovine. Ovi sitni cvetovi se uopšte ne vide spolja.
- Plod (Sikonija): Ono što jedemo kao plod zapravo je izdubljena cvast unutar koje se nalaze stotine sitnih orašica (pravih plodova). Plodovi se javljaju pojedinačno ili u parovima u pazuhu listova.
- Cvetanje: Smokva cveta od maja do juna, a plodovi sazrevaju tokom celog leta, zavisno od sorte.
🌿 Uslovi za uzgoj
Smokva voli sunčana mesta i dobro drenirano zemljište. Izuzetno dobro podnosi sušu i zaslanjena zemljišta pored mora, ali je osetljiva na veoma niske zimske temperature u kontinentalnim predelima.
🐝 Zanimljivost: Tajni život smokve
Budući da su cvetovi skriveni unutar ploda, divlja smokva se oslanja na minijaturnu smokvinu osicu koja ulazi unutra da bi je oprašila. Ipak, važno je znati da većina pitomih (baštenskih) sorti koje danas jedemo razvijaju plod bez oprašivanja, pa u njima nema osica. Priroda je kod ovih sorti omogućila da uživamo u slatkim plodovima bez učešća insekata!
