Kiselo drvo - Revision history

Tijana: /* 🌸 Cvet i plod */

2026-05-18T12:41:39Z

🌸 Cvet i plod

← Older revision		Revision as of 11:41, 18 May 2026
Line 25:		Line 25:
	=== 🌸 Cvet i plod ===		=== 🌸 Cvet i plod ===
	* '''Cvetanje:''' Vrsta je '''dvodoma''' (muški i ženski cvetovi su na odvojenim stablima). Cvetovi su sitni, zelenkasto-žuti, sakupljeni u velike metličaste cvasti. Muški cvetovi su uočljiviji, ali izlučuju veoma '''neprijatan, težak miris''' koji podseća na pokvareni med.		* '''Cvetanje:''' Vrsta je '''dvodoma''' (muški i ženski cvetovi su na odvojenim stablima). Cvetovi su sitni, zelenkasto-žuti, sakupljeni u velike metličaste cvasti. Muški cvetovi su uočljiviji, ali izlučuju veoma '''neprijatan, težak miris''' koji podseća na pokvareni med.
	* '''Plod:''' Plod je pljosnata, izdužena '''krilata orašica ~~(samara)~~'''. Jedno stablo godišnje proizvede preko '''300.000 semena''' koja vetar lako raznosi.		* '''Plod:''' Plod je pljosnata, izdužena '''krilata orašica'''. Jedno stablo godišnje proizvede preko '''300.000 semena''' koja vetar lako raznosi.

	=== ⚠️ Ekološki uticaj i invazivnost ===		=== ⚠️ Ekološki uticaj i invazivnost ===

Tijana: /* ⚠️ Ekološki uticaj i invazivnost */

2026-05-17T10:26:55Z

⚠️ Ekološki uticaj i invazivnost

← Older revision		Revision as of 09:26, 17 May 2026
Line 32:		Line 32:
	<div style="max-width: 600px; margin: 25px 0; padding: 15px; border: 1px solid #ffb74d; border-left: 5px solid #f57c00; background-color: #fff3e0; border-radius: 4px;">		<div style="max-width: 600px; margin: 25px 0; padding: 15px; border: 1px solid #ffb74d; border-left: 5px solid #f57c00; background-color: #fff3e0; border-radius: 4px;">
	<span style="font-size: 1.2em; margin-right: 8px;">☣️</span> '''Zanimljivost: Hemijski rat pod zemljom (Alelopatija)'''		<span style="font-size: 1.2em; margin-right: 8px;">☣️</span> '''Zanimljivost: Hemijski rat pod zemljom (Alelopatija)'''
	<p style="margin-top: 5px; color: #444;">Kiselo drvo ne pobeđuje domorodačke biljke samo brzim rastom, već vodi pravi „hemijski rat”. Njegov koren, listovi i kora luče toksična jedinjenja, od kojih je najpoznatiji '''ailantin'''. Kada dospe u zemljište, ovaj toksin deluje kao prirodni herbicid — on agresivno koči klijanje semena i usporava rast skoro svih drugih biljnih vrsta u okolini, obezbeđujući kiselom drvetu potpunu teritorijalnu dominaciju.</p>		<p style="margin-top: 5px; color: #444;">Kiselo drvo ne pobeđuje domorodačke biljke samo brzim rastom, već vodi pravi „hemijski rat”. Njegov koren, listovi i kora luče toksična jedinjenja, od kojih je najpoznatiji '''ailantin'''. Kada dospe u zemljište, ovaj toksin deluje kao prirodni herbicid - on agresivno koči klijanje semena i usporava rast skoro svih drugih biljnih vrsta u okolini, obezbeđujući kiselom drvetu potpunu teritorijalnu dominaciju.</p>
	</div>		</div>

Tijana: /* Kiselo drvo (Ailanthus altissima) */

2026-05-17T10:26:39Z

Kiselo drvo (Ailanthus altissima)

Tijana: /* Kiselo drvo (Ailanthus altissima) */

2026-05-17T08:50:26Z

Kiselo drvo (Ailanthus altissima)

← Older revision		Revision as of 07:50, 17 May 2026
Line 1:		Line 1:
	== Kiselo drvo (''Ailanthus altissima'') ==		<div style="background-color: #e8f3e8; padding: 25px; border-radius: 15px; border: 1px solid #d0e0d0; font-family: 'Segoe UI', Roboto, sans-serif; color: #2c3e50; line-height: 1.7;">

			== Kiselo drvo (''Ailanthus altissima'') ==
			__NOTOC__
			<div style="max-width: 900px; text-align: left;">

			{\| style="float: right; width: 320px; margin-left: 25px; border: 1px solid #c8ccd1; background-color: #ffffff; padding: 5px; border-radius: 8px;"
			\| style="text-align: center;" \| [[Datoteka:Ailanthus_altissima_seeds.jpg\|300px\|border\|Karakteristične krilate orašice kiselog drveta]]
			\|-
			\| style="padding: 10px; background: #fff3e0; border-radius: 5px;" \|
			<div style="text-align: center; font-weight: bold; font-size: 1.2em; margin-bottom: 5px;">Kiselo drvo (Pajasen)</div>
			<div style="text-align: center; font-style: italic; color: #555;">Ailanthus altissima (Mill.) Swingle</div>
			<hr style="border: 0; border-top: 1px solid #ffb74d;">
			* '''Porodica:''' Simaroubaceae (Pajaseni)
			* '''Status:''' Izrazito invazivna vrsta
			\|}

			'''Kiselo drvo''' (poznato još i kao pajasen, brezorest ili drvo neba) je listopadno drvo poreklom iz umerenih oblasti Kine i Tajvana. U Evropu ga je 1751. godine doneo francuski jezuita Pjer Nikola le Šeron d`Inkarvil. Prvobitno sađeno kao ukrasno parkovsko drvo, danas je postalo jedna od najagresivnijih invazivnih vrsta na svetu.

			=== 🌳 Morfologija i rast ===
			* '''Stablo i krošnja:''' Drvo srednje visine sa pravilnom, ali veoma retkom krošnjom. Mlade grančice su debele, krte, žućkasto-mrke i blago dlakave, bez terminalnog pupoljka. Kora starijih grana i debla je svetlosiva i dugo ostaje glatka.
			* '''Listovi:''' Neparno perasti, veoma krupni, sastavljeni od ovalno-lancetastih listića celog oboda (osim pri osnovi gde imaju nekoliko zubaca). U jesen listovi dobijaju jarko crvenu boju.
			* '''Koren i širenje:''' Korenov sistem je plitak ali izuzetno agresivan. Razmnožava se semenom, ali i korenskim izdancima koji mogu izbiti i na '''20 metara udaljenosti''' od matičnog stabla, stvarajući guste monokulture.

			=== 🌸 Cvet i plod ===
			* '''Cvetanje:''' Cveta u maju. Vrsta je '''dvodoma''' (muški i ženski cvetovi su na odvojenim stablima). Cvetovi su sitni, zelenkasto-žuti, sakupljeni u velike metličaste cvasti. Muški cvetovi su uočljiviji, ali izlučuju veoma '''neprijatan, težak miris''' koji podseća na pokvareni med.
			* '''Plod:''' Plod je pljosnata, izdužena '''krilata orašica (samara)''', dužine 3–5 cm, sa semenom u samoj sredini. Plodovi sazrevaju od juna do avgusta, u gustim grozdovima menjaju boju od zelene, preko jarko crvene, do slamnato-žute u jesen. Jedno stablo godišnje proizvede preko '''300.000 semena''' koja vetar lako raznosi.

			=== ⚠️ Ekološki uticaj i invazivnost ===
			Pajasen poseduje izuzetnu ekološku plastičnost i smatra se jednom od najtolerantnijih biljaka na urbano zagađenje. Podnosi cementnu prašinu, sumpor-dioksid, isparenja katrana i visok salinitet zemljišta. Zbog retke krošnje onemogućava gnežđenje ptica, a zbog brzog rasta potpuno potiskuje autohtonu floru.

			<div style="max-width: 600px; margin: 25px 0; padding: 15px; border: 1px solid #ffb74d; border-left: 5px solid #f57c00; background-color: #fff3e0; border-radius: 4px;">
			<span style="font-size: 1.2em; margin-right: 8px;">☣️</span> '''Zanimljivost: Hemijski rat pod zemljom (Alelopatija)'''
			<p style="margin-top: 5px; color: #444;">Kiselo drvo ne pobeđuje domorodačke biljke samo brzim rastom, već vodi pravi „hemijski rat”. Njegov koren, listovi i kora luče toksična jedinjenja, od kojih je najpoznatiji '''ailantin'''. Kada dospe u zemljište, ovaj toksin deluje kao prirodni herbid — on agresivno koči klijanje semena i usporava rast skoro svih drugih biljnih vrsta u okolini, obezbeđujući kiselom drvetu potpunu teritorijalnu dominaciju.</p>
			</div>

			</div>
			<div style="clear: both;"></div>
			</div>

Tijana: Created page with "== Kiselo drvo (''Ailanthus altissima'') =="

2026-05-03T19:37:05Z

Created page with "== Kiselo drvo (''Ailanthus altissima'') =="

New page

== Kiselo drvo (''Ailanthus altissima'') ==

← Older revision		Revision as of 09:26, 17 May 2026
Line 16:		Line 16:
	\|}		\|}

	'''Kiselo drvo''' (poznato još i kao pajasen, brezorest ili drvo neba) je listopadno drvo poreklom iz umerenih oblasti Kine i Tajvana. U Evropu ga je ~~1751~~. ~~godine doneo francuski jezuita Pjer Nikola le Šeron d`Inkarvil. Prvobitno~~ sađeno kao ukrasno parkovsko drvo, danas je postalo jedna od najagresivnijih invazivnih vrsta na svetu.		'''Kiselo drvo''' (poznato još i kao pajasen, brezorest ili drvo neba) je listopadno drvo poreklom iz umerenih oblasti Kine i Tajvana. U Evropu je doneto u 18. veku i prvobitno je sađeno kao ukrasno parkovsko drvo, a danas je postalo jedna od najagresivnijih invazivnih vrsta na svetu.

	=== 🌳 Morfologija i rast ===		=== 🌳 Morfologija i rast ===
	* '''Stablo i krošnja:''' Drvo srednje visine sa pravilnom, ali veoma retkom krošnjom~~. Mlade grančice su debele, krte, žućkasto-mrke i blago dlakave, bez terminalnog pupoljka. Kora starijih grana i debla je svetlosiva i dugo ostaje glatka~~.		* '''Stablo i krošnja:''' Drvo srednje visine sa pravilnom, ali veoma retkom krošnjom.
	* '''Listovi:''' Neparno perasti, veoma krupni~~, sastavljeni od ovalno-lancetastih listića celog oboda (osim pri osnovi gde imaju nekoliko zubaca)~~. U jesen listovi dobijaju jarko crvenu boju.		* '''Listovi:''' Neparno perasti, veoma krupni. U jesen listovi dobijaju jarko crvenu boju.
	* '''Koren i širenje:''' Korenov sistem je plitak ali izuzetno agresivan. Razmnožava se semenom, ali i korenskim izdancima koji mogu izbiti i na '''20 metara udaljenosti''' od matičnog stabla, stvarajući guste monokulture.		* '''Koren i širenje:''' Korenov sistem je plitak ali izuzetno agresivan. Razmnožava se semenom, ali i korenskim izdancima koji mogu izbiti i na '''20 metara udaljenosti''' od matičnog stabla, stvarajući guste monokulture.

	=== 🌸 Cvet i plod ===		=== 🌸 Cvet i plod ===
	* '''Cvetanje:''' ~~Cveta u maju.~~ Vrsta je '''dvodoma''' (muški i ženski cvetovi su na odvojenim stablima). Cvetovi su sitni, zelenkasto-žuti, sakupljeni u velike metličaste cvasti. Muški cvetovi su uočljiviji, ali izlučuju veoma '''neprijatan, težak miris''' koji podseća na pokvareni med.		* '''Cvetanje:''' Vrsta je '''dvodoma''' (muški i ženski cvetovi su na odvojenim stablima). Cvetovi su sitni, zelenkasto-žuti, sakupljeni u velike metličaste cvasti. Muški cvetovi su uočljiviji, ali izlučuju veoma '''neprijatan, težak miris''' koji podseća na pokvareni med.
	* '''Plod:''' Plod je pljosnata, izdužena '''krilata orašica (samara)'''~~, dužine 3–5 cm, sa semenom u samoj sredini. Plodovi sazrevaju od juna do avgusta, u gustim grozdovima menjaju boju od zelene, preko jarko crvene, do slamnato-žute u jesen~~. Jedno stablo godišnje proizvede preko '''300.000 semena''' koja vetar lako raznosi.		* '''Plod:''' Plod je pljosnata, izdužena '''krilata orašica (samara)'''. Jedno stablo godišnje proizvede preko '''300.000 semena''' koja vetar lako raznosi.

	=== ⚠️ Ekološki uticaj i invazivnost ===		=== ⚠️ Ekološki uticaj i invazivnost ===
Line 32:		Line 32:
	<div style="max-width: 600px; margin: 25px 0; padding: 15px; border: 1px solid #ffb74d; border-left: 5px solid #f57c00; background-color: #fff3e0; border-radius: 4px;">		<div style="max-width: 600px; margin: 25px 0; padding: 15px; border: 1px solid #ffb74d; border-left: 5px solid #f57c00; background-color: #fff3e0; border-radius: 4px;">
	<span style="font-size: 1.2em; margin-right: 8px;">☣️</span> '''Zanimljivost: Hemijski rat pod zemljom (Alelopatija)'''		<span style="font-size: 1.2em; margin-right: 8px;">☣️</span> '''Zanimljivost: Hemijski rat pod zemljom (Alelopatija)'''
	<p style="margin-top: 5px; color: #444;">Kiselo drvo ne pobeđuje domorodačke biljke samo brzim rastom, već vodi pravi „hemijski rat”. Njegov koren, listovi i kora luče toksična jedinjenja, od kojih je najpoznatiji '''ailantin'''. Kada dospe u zemljište, ovaj toksin deluje kao prirodni ~~herbid~~ — on agresivno koči klijanje semena i usporava rast skoro svih drugih biljnih vrsta u okolini, obezbeđujući kiselom drvetu potpunu teritorijalnu dominaciju.</p>		<p style="margin-top: 5px; color: #444;">Kiselo drvo ne pobeđuje domorodačke biljke samo brzim rastom, već vodi pravi „hemijski rat”. Njegov koren, listovi i kora luče toksična jedinjenja, od kojih je najpoznatiji '''ailantin'''. Kada dospe u zemljište, ovaj toksin deluje kao prirodni herbicid — on agresivno koči klijanje semena i usporava rast skoro svih drugih biljnih vrsta u okolini, obezbeđujući kiselom drvetu potpunu teritorijalnu dominaciju.</p>
	</div>		</div>